zvončica
Legla je ta cura u svoj krevet. Hladan. Razmišljala je dal' postoji mogućnost da se zagrije. Da zagrije taj krevet. Sebe. I svoje srce. Ležala je tako hladna.U hladnoj sobi. A tama se sve više skupljala nad njom.oko nje.uz nju..
Ipak. Želja je plamtjela. Bila je toliko jaka, ali činila se nedostižnom.Bila je tužna,jako tužna.
Branila je sebe na način da nije nikog slušala, da nije dopuštala nikom da dođe do nje. A sad najedanput..Bila je zbunjena. Nije shvaćala od kud ta tuga.
Ležala je i dalje u svojem hladnom krevetu. Tišina ju je pritiskivala. Sat je prikazivao točno pola četiri ujutro.Buljenje u strop kao da ju je činilo praznom. Okrenula se na drugu stranu. Sad je shvatila da joj je trenutno bitan samo njezin odabir između svojih želja. Stajala je na raskrižju. Mislila je da je najbolje da ostane tako hladna. Jer onda ju nitko ne može povrijediti. Nitko ju ne može slomiti. Jer kad je hladna..nitko nije bitan. To je bio njezin cilj. A granica koju nije smjela prijeći bila je granica između hladnoće i topline. Sama sebe je uvjeravala da ona nema ''putovnicu'' i da tako mora ostati. I razmišljala je ta cura sve dulje i dulje o tome. Krevet je bio sve topliji. Došla je do te granice. Nije željela preko. Mrzila je tu granicu koja je omatala njezin cilj. Mrzila je topli krevet. Mrzila je toplu sebe. Mrzila je loše stvari koje su se događale kad je bila topla. Mrzila je što je uopće počela razmišljati o tome..
Željela je biti vila. Da zamahne štapićem i da ostane takva kakva je.
Ali onda se sjetila kako je prije par sati bila nasmijana. Kako je prije par sati zaboravila na granicu. Kako je prije par sati zaboravila na sve ono što je smatrala dobrim za sebe. I kako ju Lilit(zlocesta vila) nije pritiskivala. Jednostavno je nestala.
Sjetila se. ''Hej, pa ja želim biti Zvončica''. Preuzela je ta cura sav strah i sav rizik od loših stvari. Postala je ta cura toplija osoba. U krevetu više nije bilo zima. Čunjići u njezinim očima kao da su se privikli na mrak,jer sad je već i jasnije vidjela. Stavila je slušalice na uha. Pustila je omiljenu pjesmu. Okrenula se na drugu stranu i otvorila je svoje srce. Zaspala je nasmijana. Bila je sretna, ta Zvončica.
p.s.imala sam neku blesavu inspiraciju.
al nema to sad veze.
najbitnije je da je mojoj marici danas rođendan.
i da je sad već velika cura.
[pa bi mogla tu i tam voditi brigu o blogu.
]
koja tolko uveseljava moj život da to nije normalno.
jedna je od osoba koja izvlači osmijeh na moje lice.
i hoću da zna da ju jako volim.
i da nebi mogla zamisliti život bez nje.
i da mi je drago kaj je tu pokraj mene.
kad treba i kad netreba.
i vi koji ju nemate pokraj sebe morate znati da gubite jako puno.
SRETAN ROĐENDAN!
volim te jako jako jako
i vas ostale isto.
ljubim vas*
anja
within temptation- bittersweet
13.01.2008. | 17:48 |
3 kaži nam... | ..ispiši.. | sweet designes | ^
xD
hihihi
pisem post
malo da anju iznenadim
jer je ono.ako marica nikad nis ne dela :P
no ugl.skola je koooonačno svrsila.u urnebesno sam heppi zbog toga
jucer smo anja i ja bile na ispovjedi.loool.a poslje toga isle cugat.
hhihihihi
bilo je jebenica jucer.(bar meni) naslikavali smo se u skoli i bas su epe slikice(pogledajte nam na spejsovima)
e da.kako sam bjutiful slikicu nacrtala u bloku koji mi je moja ljubaf kupila i s olovkama koje mi je kupila.
jaaaj.bas sam heppi(opet)
no neznam vise kaj da napisem.lol
nadam se da novi post bude do nove godine
hhehehehe
vojim vas sve punooooo
i ono. sretan bozic.ne?
<33
puno kisova anj, maslacku.bageru mojemu xD
<33333333333333
22.12.2007. | 15:13 |
2 kaži nam... | ..ispiši.. | sweet designes | ^
Ispričat ću ti priču
Jeste li se ikad našli u situaciji kad niste bili sigurni koja je razlika između sna i jave?fascinantan je to osjećaje kad mislite da stojite na čvrstom tlu, a u stvarnosti plutate na oblaku. Nakon svega što mi se dogodilo posljednjih nekoliko dana,više nisam sigurna što je stvarnost, a što samo plod moje mašte. Jedno sam se jutro probudila i shvatila da sam u tuđem krevetu. Ustala sam i vidjela da je u sobi sedam krevetića; nisam ništa razumjela.
Još sam se više zbunila kad sam na sebi ugledala bijelu haljinicu i crveni prsluk. Ušla sam u drugu sobu i skoro pala u nesvijest kad me je sedam patuljaka pozvalo da im se pridružim za doručkom. Sjela sam i pomislila: ''O bože,oni misle da sam ja Snjeguljica.''. na početku sam bila zbunjena i bojala se,ali drugi dan je postalo jako zabavno. Plesali smo,pjevali i odlično se zabavljali. Nemate pojma kako patuljci mogu biti duhoviti. Treći dan sam se previjala id smijeha dok su radili zvijezde i loptali se s najmanjim patuljkom. Nekoliko sam puta pomislila na zlu maćehu. Mogla je doći svakog trena s otrovnom jabukom za mene. Dani su prolazili a maćehe, na moju sreću, nije bilo. Jednog sunčanog poslijepodneva pojavio se princ na bijelom konju u sjajnom oklopu.(TU POSTAJE PERVERZNO.
). Bio je uistinu predivan, zgodan, šarmantan.. mislila sam da je to ljubav mojeg života. Poznavajući bajku o Snjeguljici i sedam patuljaka, znala sam da me prinčev poljubac trebao probuditi, ali ja nisam pojela otrovnu jabuku i bila sam budna. ''Nešto se čudno događa'', pomislila sam. Sišao je s konja i u trenutku kad sam mislila da će me poljubiti ruku i izjaviti ljubav, on je izvadio zastrašujuće velik, sjajan(?!?!?!?!?!pitajte se malo.) i vjerojatno smrtonosan mač. Ukočila sam se od straha kad se je njegova oštrica našla na mojim grudima.(???). vikao je na mene i prijetio mi smrću: ''Udat ćeš se za mene ili ćeš umrijeti''. Nisam znala što da mu kažem. Gubio je strpljenje dok su mi se suze kotrljale niz obraze a sa svakom sekundom tišine pritisak hladnog čelika na mojoj koži bio je jači. Mislila sam da ću umrijeti, ali tada je onaj najmanji patuljak skočio s drveta na njega, on se je toliko iznenadio da mu je mač pao iz ruke(a koji ti je to mač onda.e.). nevjerojatno ali on nikad nije vidio patuljka. Počeo je vrištati i plakati. Pobjegao je glavom bez obzira urlajući: ''Čudovišta, čudovišta.Mama!Mama!Upomoć!''. (vidi se da je muško.
). sjela sam na travu šokirana. Još nisam mogla vjerovati što se dogodilo, a tad sam ugledala velike smeđe oči i najljepši osmjeh koji postoji na svijetu. Bila sam presretna što sam živa. Kad me poljubio osjetila sam istinsku ljubav.
Tako sam ostala bez princa na bijelom konju u sjajnom oklopu(I S VELIKIM MAČEM,DA SE NE ZABORAVI), ali sam dobila šumskog princa na bijelom ''Poniju'' u plavim tregericama, malog miška.
awwwwwwwwww 
izvorni tekst napisala je tanja štabek[ljepotica moja].
ja sam samo dodala komentare v zagradama.
kad već bađun nikad ništ ne radi na ovom blogu,
volim vas sve jako jako jako.
anja
15.12.2007. | 13:06 |
5 kaži nam... | ..ispiši.. | sweet designes | ^
Dies Irea
30.rujan
Tek kad ti dođe do glave,kad oni živčani impulsi dovedu tu sliku do glavnog centra..onda shvatiš..primijetiš sliku koja je nastala u glavi davno.sjetiš je se..i ako se ne sjetiš točno svega..osjećaš nešto drugo..a to se ne zaboravlja.tuga ti prevlada srcem, baš kao i tog dana.jedini vanjski znak da boli nakon toliko godina je možda tek koja suza koju pustiš negdje u tajnosti.sjediš negdje u kutu svoje sobe i jasno ti je da ti je život već toliko godina manji za jednu osobu.i kad se vratiš u realnost i zatupiš na sekundu svoju bol pitaš se kako je moguće da je već toliko prošlo?gdje sam bila svih tih godina?što sam radila?zašto sam uspjela zaboraviti na bol tog dana?izvukla sam iz ormara sve slike.bilo je tužno gledati nas sve tako nasmiješene.na spomeniku onda opet..lice koje je nasmiješeno..ali i neki način tužno..dva oka koja gledaju u mene i kao da mi govore:anja budi sretna jer imaš toliko ljudi oko sebe.molim te,pazi na njih.posramila sam se jer nisam češće odlazila na grob.ali..jednostavno ne mogu..radije izvučem slike iz ormara..i sjećam se svega dobroga..prebolno mi je gledati to lice na grobu..jer za mene ta osoba još živi.žao mi je što sam to shvatila nakon dugo vremena..
Ja samo čekam svoje smrtno zvono i dan kad budem opet srela to lice koje ulijeva toliko sigurnosti i topline. Do onda ću živjeti radosno i sretno jer imam oko sebe ljude koje volim. A On će uvijek imati mjesto u mojem srcu.
p.s.trebalo je to biti davno obavljeno.imam dovoljno razloga zakaj nije.
volim vas sve
hvala kaj se tu
anja
21.10.2007. | 23:33 |
8 kaži nam... | ..ispiši.. | sweet designes | ^
dada
:ewo.konačno novi post
pa da ne čekamo do božića˙kak je igor rekel)
no neznam fakat kaj da pišem.jer ovo sad moram pisat pod prislilom,jer je kao na meni
ah.danas smo pšod biologijom anja i ja crtale neku tetu tj.ja sam crtala a anja je samo kvocala:ne tak! ovak mora!
da.i to je na kraju zavrsilo s jos jednim spotanjem nase drage kranjče.a mi ono fakat dobre
eheh.ja sam vam trenutno malo bubana pa svaki čas očekujemo da se i borna i anja i moj ljubek razbole(pa ko im je kriv kaj svi piju s moje flašice)
e da.skoro zaboravih.imam novoga pirsa.i bas se ponosim!!!!!
no.moram sad posudu oprati.ah.ide ko umjesto mene????
ljubim vas sve
p.s.anja sad si ti na redu.wolim te.pusssssssse
11.09.2007. | 20:32 |
5 kaži nam... | ..ispiši.. | sweet designes | ^
6,470,818,671
At this moment there are 6,470,818,671 people in the world.
Some are running scared.
Some are coming home.
Some tell lies to make it through the day.
Others are just now facing the truth.
Some are evil men at war with good, and some are good struggling with evil.
Six billion people in the world.
Six billion souls.
And sometimes all you need is one.
za moju mariju
(.ona zna.)
<3
02.09.2007. | 20:22 |
7 kaži nam... | ..ispiši.. | sweet designes | ^
nažalost doma 
ovak....danas sam se zbudila oko 10...anja je naravno jos spavala..al nisam htela budit bebu...lol
i tak razmišljala ja kaj da radim.pa si stavih pottera na dvd.za divno cudo,anja se zbudila oko 12.pa smo gledale prijatelje i ceeeeeepale se od smeha.ijaaaaaaaaaaaj.onda nam je odjednom pocelo kruliti u zelucima,đizzzz kak smo bile gladne.a onda je nekaj zamirišalo iz kuhinje.ponadale smo se nečemu velikom, al na kraju su bili samo čevapi
nakon ručka odosmo malo na net.objaviti ljudekima da imamo nove slikice na spejsu i tak to.onda nam je na icq dosel dragi igor pa smo igrale čovječe...ja sam naravno rasturala, igor gubil, borna bil...hm....perverzan.a anja se samo smijala
nažalost.zacas je doslo 6 sati i ja se morala spremati domeka
anja i ja naravno opet gladne isle smo nekaj papati i onda je dosla moja majka....đizzzz...kaj je bas morala...
sad sam doma...zamišljena..muči me svašta
ali
zapravo
FALI MI OVO MALO ZLO(kak ona veli za mene)
BEBA LJUBIM TE
no ajde..ljubim i vas ostale
21.08.2007. | 23:13 |
3 kaži nam... | ..ispiši.. | sweet designes | ^
još jedan dan zajedno.
oke.danas je bilo poprilično kasno buđenje(sjećam se da mi je buraz došel oko pol 10 u sobu i rekel mi da sam baš glupa.).al smo dalje nastavile spavati.
dakle.sanjala sam čudan san.da imam leukemiju.(pošto mi se u zadnje vrijeme snovi JAKO često ostvaruju,nadam se da ipak nebudem umrla.:)).
i marija je sanjala nekaj smešno ali nisam zapamtila kaj.ne sjećam se prvog djela dana zapravo.došlo je neko ružno vrijeme.naoblačilo se.mišek moj mali se stisnul k meni.rekla je da se boji grmljavine. pogledale smo tree hill.naplakale se.skuhale smo si papu(tj.JA sam skuhala).i oko pol 8 navećer smo napokon skinule pidžamu i išle nekud van.prošetale smo se malo,pa naslikavale.primjetila sam da se marija jako boji jer je više put skočila na mene vrišćući da neko ide.
napravile smo par gluposti danas,računajući i to da smo NEKOME nekaj pisale po msn-u.hahahaha.i mogu vam reći jednu stvar.marija upravo spava tu u blizini mene.zaspala je.a čekala je da idemo čovječe.baš je slatka dok spava.I DOBRA JE ONDA.
za kraj bi samo rekla nekaj kaj se tiće mene.moje prošlosti.
''zapravo sam oduvijek bježala od svega.ali sjećanja su se odjedanput vratila.''
:(
ljubimo vas
21.08.2007. | 00:57 |
4 kaži nam... | ..ispiši.. | sweet designes | ^
buran dan 
početak.
buđenje je bilo poprilično rano(uz anjino deranje koje i još sad pokušavam razsjasniti jer nismo sigurne kaj je to bilo.ona se niti ne sječa.).
recimo da smo ga provele smijući se.hvala ljudima koji su komentirali naš prvi,veliki,koristan i neočekivano dubokouman post.barem smo se i tome smijale.igrale smo se i čovječe(ahahahaha,igor je luzeeer ) i čak nam je i tu išlo.nakon obilnog ručka popele smo se na kat i imale svoje fantastične izjave i naravno živciranje.anja je uspjela u trenutku silnog bjesa proliti ono maalooo koka kole po svojim hlačama i krevetu.ja sam bila poprilično ljuta.došlo nam je da laptop bacimo..odosmo mi radije nekud van(di sam ja doživela neugodnu situaciju mašući jednom tipu.hahahaha).iiii daaa.dok smo išle doma nas je neki cucak veeeeeliiiiki skoro popal.mi smo njemu dobra lovina.ali zapravo.
nama je dan tek počel.jeeeeej.idemo uživat.
p.s.kad je mrak sve tamniji tišina je sve jača.
razmislite o tome.(to je anja zaključila pijana ali sam se ja ujutro sjetila čak toga.)
LOOOL.
puno pusa vam svima šaljemo.(osim nekim osobama
).
ljube vas anja i marija
19.08.2007. | 20:29 |
21 kaži nam... | ..ispiši.. | sweet designes | ^
i tako to...opet..
oke.ovo nam je prvi post pa bez zamjerki ljudi.
trebale bi napisati nekaj o nama.
to nam se baš i neda.
a i ovoga.da.
budete nas valjda upoznali ak nas već ne poznate.
javimo se u ''rane jutarnje sate'' da napišemo nekaj pametno.
hoćete znati kak nam je prošel danjašnji dan?
''veni,vidi,vici''
(u kaj smo pametne).
jedino kaj trebate znati o nama je:
ne postoji niko ko se voli više od nas.
19.08.2007. | 01:47 |
6 kaži nam... | ..ispiši.. | sweet designes | ^
